МОЖЕ ЛИ КОМПЛИКОВАНИЈЕ???

Пут Апатин Сомбор је затворен због реконструкције. Иако најављен као спасоносно решење, понтона нема. Питање да ли ће бити икако и постављен. Уместо њега, поред моста, скела која, наводно превози само пешаке, бициклисте и мотористе. 

Возила се усмеравају на околне путеве. Преко Буковца је узак и пун рупа. Грађани све више негодују, због чега су од пре неки дан започели са повременим блокирањем тог пута како би скренули пажњу надлежних да пут кроз њихово место није адекватан за тешка возила и да се због тога још више урушава. Слично је и кроз Чичове. 

Једини, адекаватан, је пут преко Пригревице и Лугова. Он је и обележен као алтернативни правац. Међутим, појавила се нова невоља за возаче. Од пре неки дан и овај пут је затворен због реконструкције(!?). Возачи се усмеравају на нову „обилазницу“ - преко центра села, тешко се сналазе, а и уместо асфалта чека их калдрма. За камионе и већа возила је посебан проблем – од мимоилажења, до маневрисања. 

И тако, уместо олакшавања возачима су наметнути нови проблеми. Због свега тога негодовања су све бројнија. 

Суштина свих је да није нормално затворити главни путни правац без претходног адекватног решења и то на неколико месеци, а још ненормалније у исто време реновирати и алтернаривни правац!

Друштвене мреже су пуне коментара, од којих издвајамо само нека:

-Баш сад мора и тај пут да се реконструише кад је затворен пут Апатин-Сомбор? Па годинама уназад је лош и никад ником пало на памет није да се нешто ради! Баш сад мора? И поред свега, не могу да верујем да је баш тај део пута баш сад био приоритет! 

-Супер је што се синоћ већ није могло проћи, а нигде није писало. Тек кад дођеш испред рупе видиш. И сад сви ми који не познамо Пригревицу смо морали да лутамо кроз село и питамо људе како да дођемо да Апатина. Браво за обе општине шта раде својим грађанима.

-Ово је криминал шта се ради и наравно опет политика и лоповлук. Када је срушен мост код Пригревице, за пар дана стављен је понтон. Обим саобраћаја онда и сада?

Немоћни да било шта променимо, остаје нам само стрпљење и посебна обазривост на путу – било да је у питању праћење знакова, било уочавање и заобилажење рупа...

 

Ј.М.