Сима Луцић (22) из Бачке Паланке мини бициклом прешао 80 км само да би обишао другаре у Омладинском кампу Патриотског фронта „Сабор 2023“ у Апатину!
Када су га угледали у суботу, нешто пре поднева, учесници и организатори кампа нису могли да верују својим очима. Стајао је на улазу, са широким осмехом на лицу, али и видљиво преморен од дуге вожње од 80 км по пакленом сунцу и то на старом мини бициклу!
-Завршио сам у шест ујутро ноћну смену, сео на бицикло и кренуо. Знао сам да ме чека дуг и напоран пут, али нисам пуно размишљао, само сам желео што пре да дођем и придружим се другарима у кампу, започиње причу овај симпатични младић и наглашава да би опет све поновио, јер је осећај који га је водио вредан сваке жртве.
Сима је, иначе, био учесник последњих шест кампова. Да је успео да добије годишњи одмор или бар пар слободних дана, био би и овај седми пут са својим старим другарима. Међутим, газда је био неумољив и једино што му је преостало било је да дође за викенд и бар на дан види своју екипу.
-Пошто су везе врло лоше, превоза једноставно нема, без размишљања сам сео на бицикло и кренуо, па шта буде. Веровао сам да ћу да успем и, срећом, тако је и било. Стигао сам око 11 сати, пре подне. Правио сам само неколико кратких пауза да протегнем ноге, све остало време сам возио. Да је бицикло боље, брже бих стигао, али ни овако није лоше, прича Сима показујући нам старо мини бицикло које је, каже, недавно купио од човека који се бави поправком и преправком старих бицикала. Није савршен, каже, али иде, што је најважније. Мало му сиц „шета“, али издржао је...
-Ја се вечерас враћам у Бачку Паланку и убеђујем га да пође самном, бицикло ћемо у гепек, али ми се нешто предомишља. Каже, радије би ујутро, таман да стигне у другу смену. Видим ја да је њему важно дружење уз логорску ватру, тад је најзанимљивије и то никако не жели да пропусти, уз осмех објашњава Неђо Антонић, председник Генералне скупштине Патриотског фронта, организатор Кампа.
За Симу има само речи хвале. Ово је седма година како се друже, био је још основац кад је први пут дошао у камп и већ тада се одушевио и организацијом и учесницима.
-Он ово толико воли да је био очајан кад му газда није дао слободне дане или годишњи. Ево, није могао да издржи, већ је морао да дође, па макар и овако, на два дана. Свака му част, ипак је ово старо, па још и мини бицикло и тешко га је возити и по граду, а не чак оволику релацију, додаје Антонић.
Сима је провео предиван викенд са пријатељима из Звечана, Косовске Митровице, Руме, Београда, Новог Сада, Сомбора, Бачке Паланке и Апатина, са којима и преко године одржава везе телефоном и радује се новим сусретима на камповима.
Јутрос рано кренуо је назад, у своју Бачку Паланку. Наравно, бициклом. Сиц није поправио. Само је додувао гуме и пожурио да стигне у другу смену. Задовољан, испуњен и срећан.
Ј.Миљуш
