Данас су и званично потврђене црне сумње Зорана и Марине Мишковић из Апатина да је утопљеник, пронађен код Даља, њихов деветогодишњи син Антонијо. Овим је стављена тачка на њихову агонију дугу преко четири месеца, колико су чекали резултате ДНК анализе, да би утврдили да ли је НН утопљеник, извучен код Даља 7. јуна, њихов син.
-Коначно смо сазнали да утопљено дете нађено у Хрватској јесте наш Антонијо, како смо и слутили све ово време. То су нам усмено саопштили у полицији у Осијеку. Нема више наде, али верујте да ми је данас лакше јер коначно знам да ћу га донети кући, достојанствено сахранити и моћи да му запалим свећу на гробу. Исплакали смо све сузе за ова четири месеца, као луди ходали кућом, нисмо ни спавали, ни јели... Надали смо се да је негде можда жив, мада је све указивало на то да није. Сад бар знамо да је свему крај, да њега нема и да ћемо са тим морати да живимо, у сузама прича тата Зоран.
Антонијо је, подсетимо, задњи пут виђен жив на обали Дунава у Апатину, 29. маја, где је дошао бициклом са братом од тетке Патриком Б. (10). Од тада им се изгубио сваки траг. На обали су им остале патике и бицикла, те се сумњало да су ушли у реку и утопили се. Наредних дана уследила је опсежна потрага на реци, обали, у шуми...
Девет дана касније, 7. јуна, код Даља у Хрватској из Дунава је извучено тело дечака. Одмах се посумњало да се ради о једном од двојице малишана из Апатина. Иако је био на идентификацији, Зоран није могао са сигурношћу да потврди да се ради о његовом сину.
-Збунила ме мајица. Био је у школи у плавој, били смо убеђени да је у ној и отишао у вожњу, а утопљеник чије сам слике гледао је имао црвену... Лик нисам могао добро да видим, тело је дуго било у води, променило се. Тек после смо закључили да, пошто нико није био код куће, да је Антонијо могао да пресвуче плаву мајицу у којој је био у школи и обуче црвену. Али нисам смео да ризикујем да погрешим, нисам смео да тврдим да је он, кад нисам био сигуран, присећа се Зоран.
Додаје да су супруга и он дали крв за ДНК анализу, да се надао да ће то брзо да се заврши и да ће да сазна да ли је у питању његово дете. Међутим, све се развукло месецима...
Друго тело пронађено је 22. јуна увече, стотинак метара низводно од Апатина, у тзв. Ловрином лиману. ДНК анализом је потврђено да је реч о Патрику, који је сахрањен 26. јула.
Током дана у кућу Мишковића у Апатину долазили су рођаци и комшије да им изразе саучешће и буду уз њих у овим тешким тренуцима. Мама Марина, нема од бола, не одваја се од млађег сина Александра (2), стално га држећи у наручју. Нарушеног је здравља од када је Антонијо нестао и често мора да тражи помоћ лекара.
Отац Зоран се нада да ће сутра успети да довезе Антонијево тело из Осијека у Апатин и да ће сахрана бити организована у среду.
Ј.Миљуш
