Дијана Перић и Владимир Лерман, радници на бензинској пумпи „Лукиол“ у Апатину светли су примери да се поштење и част у нашем друштву нису потпуно изгубили. Њих двоје су, радећи заједно у смени, пре неколико дана пронашли новчаник пун новца и, након занимљиве потраге за власницом, успели да јој га уредно врате. 

Све се збило пре десетак дана, у поподневној смени, у којој је радило ово двоје младих људи. 

-Из џипа београдских таблица изашао је старији мушкарац и млађа жена, испоставило се, његова ћерка. Док је она била у тоалету, он се распитивао за пут до гробља јер су кренули на једну сахрану. Објаснили смо му и отишли су. Колега је, пар тренутака касније, у тоалету приметио новчаник. Изнео га је и кад смо погледали шта има у њему, имали смо шта да видимо – осим докумената и картица, у њему је била већа количина новца и у динарима и у еврима. Нисмо бројали, али нам је власница касније рекла да је било преко 100.000 динара, објашњава Дијана.

У новчанику су пронашли и пасош и о свему одмах обавестили полицију. Пошто су навели да је власница отишла на сахрану, из полиције су позвали цвећару поред гробља и кад су објаснили о чему се ради, радница цвећаре, Рада, се одмах укључила у потрагу.

-Рада је на паркингу пронашла поменути џип, стрпљиво сачекала да прође сахрана и да се власник џипа и његова ћерка појаве. Упитала је жену где јој је новчаник, на шта је ова опуштено одговорила да је у колима. Рада јој је, уз осмех, рекла да не буде тако сигурна, те да ипак сврате на бензинску пумпу, надовезује се Владимир на причу своје колегинице.

За пар минута, Београђани су поново били на пумпи.

-Кад смо јој пружили новчаник, жена је била у шоку. Објаснила нам је да је новац спремила за рату кредита и да не зна шта би да јој новчаник није пронађен и враћен. Захвалила нам је, почастила нас и рекла да је срећна што „још постоје овакви људи“, уз осмех каже Дијана, додајући да јој никада не би пало на памет да узме туђи новац, те да је ово што су колега и она урадили нешто што би требало да буде нормално.

И нешто, додаћемо, што у данашње време и није баш честа појава. Тим је Дијанин и Владимиров гест још вреднији пажње и заслужује искрене похвале. 

Ј.Миљуш