Светски дан слободе медија обележава се 3. маја, од 1993. године. Одлуку о обележавању Светског дана слободе медија донета је на Генералној скупштини Уједињених нација како би се подигла свест о значају слободе медија и подсетиле владе држава да је њихова дужност да поштују и подржавају право на слободу изражавања загарантовано чланом 19 Универзалне декларације о људским правима.

Слобода медија је право, не само новинара, већ и сваког човека. Она је темељ демократских друштава која могу да напредују само ако грађани имају приступ информацијама.

Слободу медија илустроваћемо сопственим примером.

Можемо да пишемо, али не можемо да добијемо оно основно за рад а на шта имамо право - информацију. Све што остали медији у апатинској општини имају од локалне власти и свих којима директно или индиректно управљају - јавних предузећа, установа, организација... ми немамо. Тако да не добијамо ни најаве догађаја, ни обавештења о службеним посетама из виших органа власти, о организованим дешавањима, скуповима, трибинама, седницама Скупштине општине или Општинског већа, ни донетим одлукама, ни извештајима о раду и финансијским извештајима, ни плановима, ни програмима, ни резултатима... ни позиве на конференције за новинаре, ни изјаве, ни одговоре на новинарска питања (наравно, постављена писмено, јер усмено немамо прилику). Једини изузетак су писмени захтеви у којима се позивамо на Закон о доступности информација од јавног значаја, на које добијемо писмене одговоре у року од 15 дана, али толико штуре и непотпуне да нису употребљиви за тему коју желимо да обрадимо.

Захтев председници општине за интервју смо поднели и усмено и писмено, само пар минута након што је, пре скоро шест година, изабрана за председницу. До данас нисмо добили никакав одговор на тај захтев – ни усмени, ни писмени. На питање зашто нам се, као и другима, не шаљу информације из општине, добили смо само слегнута рамена и поглед у стилу „немоћан сам да ишта променим“. „Не дају“. Може им се. Ником неће одговарати, јер и они изнад њих, задужени за медије, деле исто мишљење – за Нове Апатинске новине нема информација, јер нису „њихове“. Не само да нема информација, већ ни лајкова или коментара на друштвеним мрежама.

На седницама Скупштине, од доласка СНС на власт, за новинаре је предвиђена – задња клупа. На сасвим другој страни сале од говорника, пред којима су уредно постављени, али не и укључени микрофони. Сви покушаји да се вратимо на место које је, деценијама пре напредњака, било уобичајено за новинаре, или да поправе и укључе озвучење, остали су без резултата. Циљ је испуњен – укинути новинарима елементарне услове за рад и тиме их покушати ућуткати. Ово је још једна потврда да су независни медији један од највећих проблема ове власти.

Примера је још безброј. Не жалимо се, само илуструјемо.

Уосталом, навикли смо. Ништа што већ нисмо доживели и преживели. Нове Апатинске новине су за последњих седам година стекле 11 хиљада (евидентираних) пратилаца, огромно поверење и подршку читалаца...

Хвала вам. Разумемо се и ту смо.

И данас, на Дан слободе медија, и свих других дана...

Ј.М.