ПОДРШКА САШИ И НАДИ
Синоћ је одржана шеста протестна шетња у Апатину под слоганом „1 од 5 милиона“, у организацији УГ „Без страха“. Протест је, као и претходних пет, отворио Рајко Бошковић, који је подсетио да је претходних дана двоје радника Бање „Јунаковић“ јавно проговорило о тортури коју су претрпели од стране директорице те установе Драгане Мрђенов.
-Чули смо кроз какву су тортуру прошли Нада и Саша због тога што нису чланови СНС-а и што нису пристали на болесна правила и на то да им неко, једнако болесно, контролише приватни живот. Надам се да ми нећете замерити што ћу бити личан, али ја у својој кући имам неког ко већ 34, скоро 35 година ради у тој истој бањи, неког ко није припадао ни СПС-у некад, ни СНС-у сад. Искрено се надам да неће морати, иако атмосфера и није баш таква, да она буде следећа због тога што сам ја, ево шести петак узастопно, са вама на овом месту, рекао је Бошковић.
Он је још додао да је ова, шеста шетња подршке за права радника, за Сашу и Наду и све оне који проживљавају сличне ствари, али то још увек не смеју јавно да саопште без обзира где су запослени.
-Када једног дана будемо причали о овоме, не као о храбрости појединца, што је карактеристично сада, већ дужности да као људи укажемо на бахатост и неправду, добићемо обрисе нормалног друштва, рекао је Бошковић и додао да је А.В. на мало погрешан начин схватио децентрализацију и уместо једнаких услова, шанси и равномерног развоја свих региона у земљи, он у сваком делу Србије „посадио“ неког свог Јутку.
ЈУТКИ ПУНА СРБИЈА
-Како у Брусу, тако и у Крушевцу, Владичином Хану, Суботици, Апатину... отприлике свуда исто. Он је једно време могао како је хтео, али не и докле је хтео. Не смемо да окрећемо главу. Морају сви да одбаце страх. Исправите кичму и кажите, доста је, поручио је Бошковић и истакао да су, својим присуством, протесту подршку дали и представници Војног и Полицијског синдиката.
Присутнима се, потом, обратила и учитељица Бранислава Брана Десница, која је истакла да јој није било лако донети одлуку да говори на протесту, али да се одважила из три важна разлога.
-Први је, што сам рођена овде, у Апатину, што готово цео живот живим овде, што ми је држављанство, још увек српско. Схватила сам да волим своју земљу и да треба да говорим. Други разлог је највећи – што сам у једном тренутку, у Србији коју волим, одлучила да будем мајка два дивна детета и због бескрајне љубави према њима ја вечерас говорим. Трећи разлог је моја професија. Ја сам учитељ 20 година, радим у ОШ „Жарко Зрењанин“, што се заједно са децом присећамо имена великих имена кроз српску историју. Једно ми се издвојило, име Милоје Павловић. То је онај професор, директор крагујевачке гимназије, који је храбро стао испред својих ученика и рекао сада већ ону епску реченицу „Пуцајте, ја и сада држвим час“. Управо зато вечерас говорим, започела је Бранислава своје казивање окупљеним грађанима.
ПРАЗНЕ ШКОЛСКЕ КЛУПЕ
Она је истакла да из Србије одлазе сви који то себи могу да приуште, млади, школовани, паметни и учени људи, научници, доктори, инжењери, али и вредни мајстори, зидари, аутомеханичари, кувари, конобари и одводе са собом и своје породице.
-Остају нам празне школске клупе. Људи губе посао свакодневно. Прозивају их јавно само зато што се усуђују да мисле другачије. Ја не желим такву Србију Уместо лојалности и подаништва желим знање и компетенцију, желим да нам паметни и вредни не одлазе у бели свет, да нам наша деца остану овде и верујем да Србија и ми, сви њени слободни грађани, имамо довољно храбрости да вратимо осмех у нашу земљу, закључила је Бранислава Десница.
На крају протестне шетње, која се одвијала кроз Блок 112, до улице Николе Тесле, потом Средњом до зграде општине Апатин, поново су затражене оставке локалних функционера уз поруку на паноу упућену директорици Бање „Јунаковић“.
ЗАШТО ЋУТИ СИНДИКАТ И УПРАВНИ ОДБОР БАЊЕ?
-Са овог места питамо шта ради Управни одбор Бање и Синдикат? Како можете да ћутите, а знате шта се ради вашим колегама, упитао је Бошковић у име организатора протеста, чији су активисти излепили поруке са натписима „ОСТАВКЕ“ на улазна врата у општину и поређали их на бетон испред општине уз пано на коме је писало „Директорице, зар те није срамота?
Следећа, седма протестна шетња “1 од 5 милиона“, најављена је за петак, 15. март у 18 часова, на платоу код Дома културе.
Ј.Миљуш
