МЕДИЈСКО СВЕТЛО У АПАТИНУ УГАСИО СПС, НАПРЕДЊАЦИ ГА ДОДАТНО ЗАМРАЧИЛИ!
Последње саопштење које је потписала Одборничка група СПС-а било би сасвим у реду да га је написала озбиљна и одговорна опозиција, али ненеко ко је „до јуче“ владао овом варошицом и ко сноси највећу одговорност за ово за шта сада прозива локалну напредњачку власт.
Кренимо редом и, наравно, аргументима.
-Свима је добро познато да се седнице Скупштине наше општине не преносе и ако општина ЗА ИНФОРМИСАЊЕ ТРОШИ ПРЕКО МИЛИОН ДИНАРА И ПРИ ТОМ ФИНАНСИРА ДЕСЕТАК МЕДИЈА у Сомбору, Бачком Брестовцу, Новом Саду и Апатину. Извештавање ових медија са скупштина је веома штуро и у функцији локалне власти. У општини влада медијски мрак, наводи се у саопштењу.
СОЦИЈАЛИСТИ НАПРАВИЛИ МЕДИЈСКИ МРАК
Тачно је. Седнице се не преносе. За информисање се троше милиони и финансира доста медија и „медија“. Заједничко свима је да су послушни, блиски, обазриви, једном речју СТРОГО КОНТРОЛИСАНИ (цензуром или аутоцензуром). Већину народ не познаје, не гледа, не слуша или не чита, али ни то нема везе. Познаје их владајућа странка. И то, врло добро.
Овом констатацијом, апатински СПС је открио „топлу воду“. По систему „држ'те лопова“ уперио оштрице према наследницима у власти, заборавивши да се исто тако понашао према тадашњим медијима! Односно, управо је СПС (са коалиционим партнерима који су били само климачи главама) патентирао систем медијског мрака! Прво, преко директора и главних и одговорних уредника добрано се мешао у уређивачку политику тадашњег ЈП ИЦ„Глас комуне“, односно Радио Апатина и двонедељника „Глас комуне“. Док им је одговарало, било је директних преноса Скупштине на Радио Апатину, кад им то више није ишло у прилог, укинули су их (врло брзо по поновном доласку на власт 2004. године). Више није било преноса, али је било новинара који су извештавали, детаљно и објективно, са седница Скупштине. И то им није одговарало. По политичкој линији постављеном директору дали задатак да се некако реше неподобних новинара. Није могао. Признао и отишао. Уследио је завршни ударац, гашење ЈАВНОГ ПРЕДУЗЕЋА и остављање 13 од 16 запоследних на улици, односно на Бироу за запошљавање. Већина у зрелим годинама и са више деценија стажа у новинарству, без шансе да се икад више запосли... Истовремено отворена приватна телевизија која издаје „Нови Глас комуне“ са очигледном намером да се, овим именом, народ намерно доведе у заблуду да су у питању исте оне новине на које су навикли и које су излазиле од 1963. године. У просторије „покојног“ предузећа усељава телевизија, фреквенцију добија један приватни радио, а другу, за коју смо се изборили са грађанима преко петиције, пошто је фирма угашена, добија други приватни радио који узима име угашеног радија, једног од најстаријих у Војводини, основаног 1969. године. Милионима, који се издвајају за те и још неке „медије“ СПС власт ставља комплетно информисање под своју контролу, односно ГАСИ МЕДИЈСКО СВЕТЛО У ОПШТИНИ. Међутим, тај мрак им, тада, није сметао. Као што ни овај, сада, не смета СНС-у. Класична прича о Курти и Мурти... И једни и други милионима тргују информацијама. Власт све зна, медији само оно што им власт сервира. Нема тензија, нема проблема, нема неугодних питања. Али, нема ни информисања. Нема ништа! Јер „ништа“ је ово што се данас сервира из једног центра, партијски строго контролисаног. Попут маркетиншке или ПР агенције шаљу се информације које медији МОРАЈУ да објаве, јер за то примају новац. И онда, на свим порталима, иста вест, са истим словним грешкама, зарезима или наводницима. И истим фотографијама или видео записима. Неки медији су остали исти из доба СПС-а, неки су нови. Свака власт има своје. Ништа ново.
Ако се СПС не сећа, грађани се сећају. Много дуже и више. Памте емисије, округле столове, директна укључења у програм, обећања, сучељавања, прозивања. Док нас нисте угасили. И довели до ове ситуације да сада и ви немате коме да се обратите, од кога да тражите одговоре и одговорност, да се чује шта поручујете са скупштинске говорнице... Добро дошли међ' нас, обичан свет и неподобне новинаре. Сад видите како ми живимо и радимо. ЈЕДНАКО. И за време вас, и за време напредњака. Није пријатно, а?
Ви сте упутили захтев Скупштини у марту са 2.000 потписа грађана. Ми смо вама, 2008. упутили захтев са 4.000 потписа грађана. Они су вас игнорисали и не дају вам ни одговор, ни образложење. И ви сте нас, новинаре и грађане игнорисали и нисте нам дали образложење. Вама за назив улице и скулптуру, нама за основну егзистенцију. Ви сте остали на вашим радним местима и по смени власти, ми смо наша изгубили, без смене власти. Од вас, као власти. Ви сте били политички противник и изгубили сте изборе. Ми смо били само новинари професионалци и изгубили смо посао. Вашом одлуком. Јер, по вашим критеријумима, нисмо били подобни. Изабрали сте ваше чланове и дали им микрофон, камеру и оловку. Резултат смо сви видели. МРАК.
Ви ћете тужити општину „за ћутање администрације“. Ми нисмо могли да тужимо вас, јер нас више није било. Правно лице које је добило пресуду у своју корист, Радио Апатин, је изборио услове за рад. Али га више није било. Угасили сте га. Пирова победа.
Прозивате актуелну власт за некоректност. Ви који сте оставили на улици људе који су вам били криви само што су радили свој посао, поштовали правила струке и отворено писали и говорили о проблемима у општини, били на првим линијама у свим кризним годинама, а трајале су... деценију... На свим ратиштима, где су били наши суграђани, пратили судбине избеглица, током бомбардовања свих 78 дана радили 24 часа дневно... Ни у мраку, кад смо сатима и данима били без струје, нисмо допуштали и медијски мрак. Укључивали агрегат и под свећом остајали уз наше слушаоце. Кад је све прошло, од вас, тадашње власти, нисмо добили ни хвала. О некој Октобарској награди, никад ни помена. И боље. Била је већ увелико девалвирана...
САМОДОПРИНОС, МИТИНЗИ, СУКОБ ИНТЕРЕСА...
Помињете и самодопринос. Који сте, у време ваше власти, „на мишиће“ изгласавали. Била јавна тајна и тада, и сада. И пензионерима је јавно поручивао да заокруже ЗА, али да га не морају плаћати. И то је била јавна тајна. Не плаћају не зато што су незадовољни како ОВА власт троши та средства. Генерално су незадовољни јер ни ваша, а ни ова власт та средства не троши транспарентно. И то је претходна, ваша власт патентирала, а нова само преузела.
Прозивате одласке запослених на митинге. Памтимо исто и из времена власти СПС-а. И спискове, и претње, и условљавања радним местом... Као и сада, само са другом чланском картом. Да би имао икакво право, да би добио икакву шансу, да би кроз неко време доказивања у партијским акцијама дошао на неку листу чекања за посао. Знало се и тада, зна се и данас. Некада чланска карта СПС-а, данас СНС-а. У чему је разлика?
Наводите и да „у скупштини општине одавно седе људи из СНС који су у сукобу интереса“. Па зар социјалисти нису и то “патентирали“, почев од безброј функција тадашњег председника, кад нисте хајали за питања о сукобу интереса...
Питате и „да ли се неко од оборника запитао зашто је и на какав начин смењена директорка школе“. Наводите да је дугогодишњи успешни директор, да има апсолутну подршку школе и школског одбора, али да тада наступа главни повереник СНС за нашу општину, Ђаковић из Оџака, који све то стопира...„Поменути повереник је својим кадровањем по нашој општини доста породица оставио без финансијских средстава за живот“, наводите.
Да ли сте се питали, у време кад сте ви освојили власт, 2004. године, зашто је и на какав начин смењена директорица ИЦ „Глас комуне“ или директор Туристичке организације? Не, није вас било брига, као ни што је и вашим кадровањем доста породица остало без средстава за живот и на улици? Која је разлика? Сад сте у питању ви, онда су у питању били неки други!
И, закључујете у саопштењу да би „било добро да ова власт одобри преносе скупштина, онда не би морали на овај начин да обавештавамо јавност о раду и одлукама скупштине“.
Сложићемо се. Преноси су неопходни. Само је тужно што то нисте мислили и пре 2016. године, кад сте ви гласали да их не буде.
Дакле, затворили смо круг. Ништа се није променило, сем имена владајућих. Чак не ни свих. И то говори о вама. И вама бившим, и вама садашњим. Суштина је да је све исто. Само њега нема...
Јасминка Миљуш
