ИЗ МОГ УГЛА: ЦЕНТРАЛА СПС И МАЛОПРОДАЈНИ ОБЈЕКТИ, ЧАМАЦ КО ЛАНАЦ, ВАСИЋ У ЛЕКТИРИ

Објављено: 27.11.2019.

 

 ЦЕНТРАЛА СПС И МАЛОПРОДАЈНИ ОБЈЕКТИ

Када су „Нове Апатинске Новине“ објавиле информацију да је партија СПС отворила своју нову канцеларију на фреквентном месту у новој згради преко пута здања општине, и то на месту које је имао донедавно СНС, прва помисао ми је била: Како то да су они напустили ону дивну зграду у Савској улици, где су годинама били подстанари, а онда уочи промена у Србији, пре 2.000 године, волшебно успели да ту зграду легализују као своју имовину. Уз све напоре тадашњег ДОС-а да и он ту добије свој смештај у једној од бројних канцеларија, ствар није успела. Тек тако СПС је присвојио цео простор који је потом осим централе сале издавао приватницима.
Таман, посмислим, ето издали су целу зграду поново у најам, и узимају кирију, кад добијем информацију, да то није тачно, а да им додатна канцеларија преко пута општине, више дође као малопродајни објекат. Онда се запитам: Откуд толике паре да се поред складишта (централе) у Савској шире у Апатину а и у селима?
Одговор није могуће добити, као што претпостављате, али ме моја знатижеља за овај потез отварања додатних канцеларија ове вишедеценијске странке, што на апсолутној власти, што у коалицији, довео до једног по мени врло духовитог одговора: Шири се СПС. У Савској улици је складиште у преосталим закупљеним просторима малопродајни објекти!
То ме мало уплашило, јер помислих на све оне малопродајне објекте, односно месне заједнице, преко којих су се гласови куповали, џаковима брашна, шећера, уља, конзерви... у време оне страховите инфлације?
Други духовити одговор на моју знатижељу је био: Ма ко финасира СПС кад он окупира напуштени простор СНС-а?
Трећи, још духовитији, био је: Неће ли неко да залута на врата садашње проторије СПС-а, све мислећи, да долази у сада, већ бившу, проторију СНС-а. Варка може да успе јер ко још чита натписе и табле и ко зна ко са ким тајно мува.
Ова дилема ме, морам признати, мало збунила, али с обзиром да је у политици немогуће-могуће одустала сам од ових размишљања. Зато, ако неко има идеју, шта се заправо дешава, нека је коментарише на овом порталу.
Из искуства знам да стари лисци знају посао, бојим се да ћемо одговор добити тек на изборима идуће године.


ЧАМАЦ КО ЛАНАЦ


Жале ми се пасионирани спортски риболовци како им никада излазак на Дунав и пецање није био скупљи. Израчунали тако да им чамац и страст за риболов и уживање у природи кошта више него одржавање аута. Крију тако од супруга да су за привез у марини, регистрацију чамца, риболовну дозволу, за отворени Дунав, и посебну дозволу за канале, плаћају годишње око 250-300 евра. Уз, то ако се урачуна риболовачки алат, од штапа до канапа (најлона и удица) разних мамаца и горива, новчано пукли.
Тако никад није било, причају средовечни и старији, посебно. Веле, па ми смо градић на Дунаву, познати по аласима од памтивека, како да привучемо нашу децу и унучад на реку, у природу, и да заволе рекреативни риболов, уз оваква плаћања.
А шта тек да кажу пензионери којима су укинули бесплатне дозволе па сад распродају своје чамце и „томос 4“ моторе, јер од минамалне пензије, не знају како своје животне навике изласка на Дунав, подмире.


ВАСИЋ У ЛЕКТИРИ


Наш суграђанин, талентовани песник, Златко Васић, годинама добија разна признања за своје песме за децу. Вест да ће Васићева песма „Чудесно путовање“ доспети чак у лектиру ученика четвртих разреда основних школа је прошла готово незапажена у овој нашој варошици. Захваљујући мом колеги и песнику Дуци ово је ипак некако доспело у јавност.
Да се радило о неком локалном политичару који је доспео да буде посланаик сви би знали. Толико о нашем систему вредновања.