О тучи наших суграђана Дејана Бачића и Милорада Мрђе, која се догодила у понедељак, у сред бела дана и у сред центра града, још увек се навелико прича (и пише). Иако се чини да је јавност подељена кад је осуда у питању, у зависности од тога ко је коме од актера ближи и за кога навијамо, ипак то није тако. Већина је, ипак, згрожена оним што је видела и најчешћи коментар који смо чули је: СРАМОТА!

И, у праву су. То што се догодило јесте срамота - за обојицу. Јер имају пуно година да би неслагања решавали песницама. Јер су, обојица, ипак, у неку руку, јавне личности ове наше мале средине те би морали да воде рачуна о понашању (бар у јавности). Јер су активни учесници у политичком животу наше општине. Јер су интелектуалци и родитељи. Јер је, један, уз то и просветни радник. И јер је, тај исти, био са унуцима. И јер се нормални, паметни и одговорни људи не туку, већ разговарају, размењују ставове, укрштају аргументе или се, једноставно, ако друкчије не иде, игноришу.

Овај пут, то није био случај. Крива су обојица. Јер, да није тако, не би било ни туче. Подсетимо, изјаве се разликују. Обојица се правдају да су били нападнути. Нећемо се бавити узроцима, поводима нити кривицом, то ће утврдити надлежни органи који су већ умешани у ову причу. Против Мрђе, због учествовања у тучи и наношења лакших телесних повреда Бачићу, биће покренута прекршајна пријава, док ће Бачић добити кривичну пријаву за наношење тешких телесних повреда Мрђи (прелом јагодичне и горње виличне кости). То је једини епилог овог песничења, забележеног и камером.

Занимљиво је да су се обојица, после туче, осећали победнички. Мрђа се чак и јавно похвалио како су унуци (3 и 5 година) навијали за њега и поносно закључили да их није обрукао?! Зрео човек би се осећао пораженим јер је демонстрирао насиље пред унуцима, што никад и никако не би смео. Ако је већ и био нападнут, како тврди, могао је позвати полицију и тиме окончати сукоб. Тада би, заиста, био победник. Ружну слику је оставио и као просветни радник, али и као одборник. Као неко ко не сме да подржава насиље, а камо ли да га спроводи. Као неко ко треба да буде пример и деци и суграђанима и бирачима. То се, нажалост, није догодило.

Но, да будемо поштени до краја. Бачић и Мрђа нису једини. Оно што их разликује од других јесте што је њихова брука снимљена, а што су портали блиски власти брже-боље искористили да “оплету” по опозицији, истичући како ће, ето, након ове туче грађанима Апатина “бити јасније ко све чини алтернативу власти и каквим се методама убеђивања користе опозиционари”.

Ти исти знају за још доста инцидената овог типа, али о њима нису писали. Зашто? Зато што актери нису били из редова опозиције, већ позиције. Подсетићемо само на неке: киднаповање др Павловића којим је преокренут резултат избора и обезбеђена победа СНС-а, туча двојице (тадашњих) радикала у једном апатинском ресторану, у време када је СРС била део власти, пребијање СНС одборника испред једног локала од стране чланова или људи блиских тој партији (што је заташкано), пењање председнице општине на капију (зид) приватног локала, који је у сукобу са СНС-ом и све шта се даље дешавало везано за то (случај је завршио на суду, али још увек не знамо да ли ће председница из свог џепа или из буџета платити – или је платила трошкове), бројне увреде и претње на друштвеним мрежама позиције (чија сам мета и сама била) политичким противницима, новинарима, али и грађанима који би се усудили да прокоментаришу неки догађај или искритикују јавни иступ локалних политичара, као и последњи инцидент, од пре неки дан, када је један виђенији СНС локални политичар, пијан, колима срушио стуб поред пута, а до данас га није поправио иако је то обећао сведоцима његове бахатости.

Све ово што смо набројали је, нажалост, апатинска политичка стварност. Са врло мало достојанства, мудрости, културе, одговорности, фер плеја. И са врло пуно бахатости, дрскости, беса, незнања, безобзирности, умишљености...

Туча од пре неки дан је само делић насиља око нас. И тиче нас се и више него што се у први мах чини. Можда следећа шака (уз навијање истомишљеника) заврши на нашој глави ако се усудимо да напишемо или проговоримо нешто што неком од политичара неће бити по мери...

 

Ј.Миљуш