ИЗ МОГ УГЛА: САСВИМ ОБРНУТО, ОКТОБАРСКЕ (НЕ)НАГРАДЕ, ТАРГЕТИРАЊЕ ЖЕНА

Објављено: 30.10.2019.

 

Пажљиво сам саслушала председника државе на прослави 11 година од оснивања СНС-а. Тражила сам упорно подударност његових речи са нашим локалним окружењем и дошла до закључка да наша локална власт баш и не држи његових речи. Тако, на пример, он је рекао да свака власт напредњака, треба да се хвали са постигнутим, али и да призна ако је негде погрешила. То на нашем локалу није случај. Друго, рекао је да сваки функционер, треба да се јави на телефон, без обзира да ли му је број познат или непознат. Ни тога се не држе наши локални функционери. Речју, председник је у преводу поручио, будите са грађанима, саслушајте њихове проблеме, реагујте на њихове примедбе и захтеве, покушајте бити у њиховој служби, а не у своме зачараном кругу. Како год окренеш, многи на локалу баш и не држе до савета, свог руководства, већ сасвим обрнуто. Речју, давна кованица још из времена ДОСа, да су државни органи сервис грађана, код нас никада није добила пуни садржај. Чини се, како године одмичу, да су ови органи све отуђенији од грађана, које изгледа сматрају обичним поданицима.

И ја сам за младе кадрове, јер верујем да они имају потребну енергију, али да ли је то увек тако,
нисам сигурна. Они старији, које су млади наследили, имали су неки контакт са грађанима, који су остваривали шетајући пијачним данима, да их народ види. Ма како ово звучало прозаично, то им је ипак код бирача „палило“. Данас уз све могућности које пружају друштвене мреже нешто се мало чују они у чијем је интересу да се чују.


ОКТОБАРСКЕ (НЕ)НАГРАДЕ


Стварно ми није јасно већ деценијама, како се то одлучује о највишем општинском признању,
Октобарској награди. До пре неколико година била је тотална деградација ове награде јер је
добијало десетак понекад и петнаестак људи и организација. Сада је тај круг на срећу сужен, али да ли баш, како треба, нисам сигурна. Нисам, јер знам многе заслужне, од којих су неки чак предлагани, а да нису добили ову награду. Знам и оне који је сад добијају, јер однедавно, награда није само плакета, већ и новчана. Можда би боље било да није новчана, можда би онда кроз филтер пролазили они који су заиста заслужни. Ово мислим, јер ми је један прошли добитник рекао, „ма треба ми сваки динар“.

Већина апатинских новинара је подржала предлог да се постхумно награда додели нашем колеги
Тази. Прошле године је предлог био да се за животно дело награди Лаки. Оба ова предлога новинара су откачена. А знам још пуно имена грађана који су заслужни за углед Апатина. Наредне године новинари ће опет имати предлог за зслужног грађанина, који није из новинарских редова, али је човек од пера, значајан за сваки запис о Апатину, који ће остати у историјској архиви града. А таквих људи је више, али није перо код нас на цени.


ТАРГЕТИРАЊЕ ЖЕНА


Поплава увреда на рачун жена на друштвеним мрежама не јењава. Поготово оних које су на овај
или онај начин на јавној сцени. Па, занима ме само једно: Зашто мушкарци не ударају на мушке?
Ваљда им је лакше да се „кале“ на слабијем полу. Рачунају, жене ће подлећи притиску?  Да ли је у
данашње време то баш све тако! Или, ко је јачи пол, ови што нападају, или оне које су нападнуте.

С.П.Шперо