Е МОЈ ДРУЖЕ БАКИ
Покушавам најкраће могуће да објасним како се напади на новинаре у таласима пресликавају из метрополе на овај наш локални ниво. Е, тако, ми последње саопштење СПС-а личи на оно „Видела жаба да се коњ поткива па и она дигла ногу“.
Лично, доживљам нападе на мој новинарски професионални интегритет и слободу мишљења са дозом хумора као својеврсни, сад већ, застарели „ждановски“ метод прозивања људи који говоре и пишу истину.
Људима на власти, и пре и сада, сметају критички текстови. Зато су новинари, поготово пред изборе, дежурна тема.
Али, више ме занима како је мој друг Баки, из Савске улице, после 50 година на власти, из овог утврђења, које је отпорно на све друштвене промене, а поготово прогресивне, врати се на прошлост, где скроз промашене инвестиције, које је тадашња СПС власт учинила, прави се као да је од јуче.
Као да он не зна да је Велнес и Спа центар била мегаломанска инвестиција а све од пара грађана и покрајинског буџета. А, можда и не зна. Можда је његов сан исти као што је био пре много година.
Те, све тако, сањали смо највећи Тржни центар на Балкану, у којем се први пут појављује јавно и приватно партнерство. То, јавно, значи општинско. Од овог тобож Тржног центра остале су тезге, Идеа која уопште није била у планским документима, чак и улица која је припала приватнику, а онако као успут, изгубљени су локали који су требали да припадну општини. Е мој друже, то пишемо, да би будуће генерације знале, како се мува, како је власт неотпорна на корупцију, односно проценте, које они на власти као појединци, узимају себи директ у џеп. (Ваљда да им се кућни буџет поправи).
Верујем, да ова навика власти, тешко ће се искоренити, јер и данас имамо сумњивих градњи, грађевинских дозвола које се издају без покрића, док гањамо тобожњу легализацију. Дакле, мој друже из Савске, на ваш полувековни рецепт, ниједна власт није имуна.
Али, има ту један проблем. Ви више нисте на власти, а још се надате да ће се то променити. Јасно ви разбирате шта значи власт. Привилегије и мутне радње за вас нису непознаница. Али, имате ту још један проблем, не можете својим капацитетима, достићи бившег шефа.
Али, није вам ни овако лоше. Имате одборничке додатке који баш попуњавају пензије а за који рад не бих гарантовала.
Зато манте се оправдања за ваше поступке у претходних 50 година колико сте, како се хвалите, били на власти. При том се никад нисте осврнули и бар приметили колико су ваше инвестиције промашене, колико је од њих бољи живот грађана. Прешироко би било да вам набрајам све текстове и сећања старијих новинара колико се општинских пара скркало у разне споменике, а најважније, ко је од тога профитирао, и узео паре у свој џеп.
Стога немојте кривити моју маленкост јер онда би морала да изнесем и друге „ситније“ ствари које су се одрађивале. Можда се и данас одрађују мимо јавности. Али, о том, потом.
МИМО ЗАКОНА ГРАЂЕВИНА ЦВЕТА
И све у претходно нареченом могу и констатовати да се закона и државни општински службеници не придражавју. Чак не хају. Док се обични смртници боре за своје домове и скупо плаћене дозволе тајкуни се населили у град и зидају ли зидају. И то је наследство прошле власти. (Тешко се таквог наследства свака власт одриче). Елем, зуји се по граду, да су сада неке нове зграде које се зидају, практично под лупом важних инспекција из Републике и Покрајине. Но, како већ је бивало и бива, рачуна се да ће све завршити, онако како власт одлучи.
Ко се и како фатира, ко заузврат добија бесплатне станове, а ко кеш на руку, показаће се тек за неко време. Тад ће се о томе само писати, а прича пасти у заборав. Баш као и око Тржног центра.
Подразумева се да нико неће одговарати.
АТАК НА МЕДИЈЕ
Како је растурен стари „Глас комуне“ који је у овој нашој средини достизао тираж од понекад и 3.000 примерака знају такође другови из Савске, а још више запослени у овој редакцији. Подмукла политичка воља је растурила и Радио Апатин и новине „Глас комуне“. Јес да смо углавном били финасирани из општине, као што се и данас финасирају приватни медији. Али јес и да је жалосно да неке редакције примају из буџета огроман новац без да се заиста баве локалним новинарством. НЕКИ СУ БЕДНО СУФИНАНСИРАНИ, НЕКИ БОГАТО, А НЕКИ НИКАКО. Зато се треба правити разлика. Са упитом, какве везе има општина са медијима и људима, из метрополе и даље. Ајд, да будемо искрени, ко ближи каси, тај ближе власти, а они који се финасирају самостално, таквих је мало. И ако ништа колико је уопште новинара на терену. Један или два. А сви пишу о свему и свачему, чак и они који никад се нису бавили овим занатом.
Софија Пуалић Шперо
