ПОКРИЋЕ ИМ СТРАНКА, А НЕ ГРАЂАНИ
Видим ја да поједини директори јавних предузећа која су од највеће важности за грађане, попут ЈКП „Наш дом“, не хају за апеле којима се тражи да коначно воде рачуна о изгледу целог града, поготово фреквентних зона. Осим сађења цвећа, окопвања, у центру града и у скоро слепој улици Петефи Шандора, комунални радници скоро су невидљиви на другим местима. Како руководство овог предузећа, које сви ми финасирамо, не реагује на примедбе грађана, у улици Иве Лоле Рибара, која гравитира ка Дунаву, а кроз коју овог лета дневно прође најмање стотине аутомобила, што из земље то и иностранства, још није покошен коров од Дома пензионера до пиварског паркинга за камионе. (Уф, ваљда је то доказ нетакнуте природе). Због тога је мој комшија предложио да пишемо петицију и акција је кренула. Ову петицију нећемо послати директору „Нашег дома“ већ општинској управи која бира сва руководства јавних предузећа.
Питала сам неке људе из овог предузећа шта се то дешава, а они одговарају, ништа, све одлуке доноси руководство. Где нас упуте ми идемо. Па знам ја да је то тако ваздан било, али се питам, да ли више зна њихов директор шта треба радити, или знају они који су на терену. Ако је судити по првим реакцијама грађана, којима је стало до Дунава, који се сваки дан крећу ка шеталишту, цркви, терасама ресторана, број потписника петиције биће већи него што је станара ове улице.
Ма, знамо ми да „заштићенима“ се не може ништа, али рачунамо да има њихових надређених у општини, који ће реаговати. Макар они који су провели живот на Дунаву а помало се одувек залагали за екологију.
Ајд, ћао. До петиције.
ХАРАЧ ПО КАФИЋИМА
Пре неки дан дошли инспектори у Апатин и направили прави харач по угостителсјким објектима. Казне нису мале, а колико сазнајемо ниједан објекат није остао нетакнут. И слажемо се да се мере морају поштовати али је заиста нереално да сваког тренутка се могу пребројати људи који седе у кафићима. Да би се то десило у сваком мора бити стражар који ће само да пушта људе који могу да седе. Али пореска каса се пуни.
Осим тога, што ме више изненадило је да се објекти препоручује која дизинфекциона средства могу да користе. Бар, тако причају угоститељи. Ако је то тачно они могу да туже инспекцију. Јер ниједна државна мера нема препоруку која дезинфекција и која марка мора да се користи.
СЛУЂЕНИ ЂАЦИ, НАСТВНИЦИ, РОДИТЕЉИ
Нисам сигурна да Министарство образовања, које је препоручило модел наставе када школа крене, нису се изгубили у овим тешким одлукама. Просветари кажу да је све идеално замишљено, да је то теорија, али је пркса и изводљивост ових мера, више него упитна. Биће ово велики експеримент. Као и многи до сада у образовању, али овог пута крајње озбиљан, јер је здравље у питању.
С.П.Ш.
